За запослене

Етички одбор

Градска болница као задужбина Николе Спасића, отпочела је са радом 01.12.1935. Што се тиче хируршког рада, у самом почетку су извођене мање интервенције. Проф. др Јован Мијушковић, као Министар здравља и као етаблирани хирург уочио је вредност Градске болнице, и средином 1942. припремио је за отварање Хируршког одељења. Августа 1943. године отворен је операциони блок на I спрату болнице, са две операционе сале и три операциона стола.

1945. за Управника Градске Болнице и Начелника хирургије долази угледни хирург, пуковник др Светислав Николајевић. Успешно је обновио операциони блок, набавио инструментаруијм, операционе лампе и операционе столове.У згради хирургије која има три спрата формира се на II спрату Интерно-гастроентеролошко одељење са проф. Миланом Андрејевидем на челу, као и Оториноларинголошко са др Фотићем. Хирургија поседује 79 кревета на делу партера и првом спрату зграде.

Јуна 1946. године за новог Начелника хируршког одељења долази демобилисани потпуковник, професор др Богдан Косановиц. Долазак професора др Богдана Косановића за врло кратко време је променио профил оперативног рада. Професор Богдан Косановић (1892-1965) је увео цео репертоар опште хирургије, а будући да је у то време било много плућних болесника (ТБЦ), он је вршио и оперативне захвате на грудном кошу. Врло способан и енергичан, неисцрпне снаге и воље, брзо је сакупио око себе најбоље сараднике, у то време младе лекаре, а касније и елиту српске хирургије и будуће Академике и Професоре Љубомира Рашовића, Иву Поповића-Ђанија, Љјубишу Ђорића, Ивицу Павлетића, Бранислава Стефановића, Борислава Живковића и Добривоја Градиштанаца. Хируршко одељење има 79 постеља и 1952. године постаје Наставна база из Хирургије Медицинског факултета у Београду. Академик САНУ Професор Богдан Косановић припрема 5 асистената, и стимулише стручни и научни рад. Млади систенти др А. Алексић, др Д. Новичић, др М. Јовановић, др З. Ђордевић и др В. Балабанић почињу да следе нове трендове у хирургији.

1956. године, проф. Богдан Косановић одлази на место директора I хируршке Клинике у Београду. На место начелника одељења долази тадашњи Доцент, а касније Редовни Професор и члан Српске Академије наука и уметности, др Митар Митровић (1903-1987). Он је увео је модерне методе хируршког лечења улкусне болести ваготомијом, степенастом ресекцијом желудца по Хофмеистер-Финстереру, као и лимфаденектомије у ресекцијама колона и ректума због карцинома. Такође је увео и дуодено-панкреатектомије, ресекције јетре, операције ехинококуса јетре итд. Неколико хирурга шаље на усавршавање на иностране Клинике;

Доцента др Алексића у САД, др М. Јовановића у Лион и Лондон, др Д. Новичића у Атланту, САД. 1970.године у Градској Болници урађена је прва, трансплантација бубрега са живог даваоца у Србији. У то време ово је била ретка установа у Југославији која је имала експерименталну хирургију. Проф. Митровић, такоде, започиње еру васкуларне и кардиохирургије. После проф. Косановића који је радио перикардиотомије, Професор Митровић меду првима у Југославији реферише о успешним емболектомијама, затим о реконструктивним захватима на артеријама. Проф. Митровић је започео прве захвате на срцу у виду комисуротомија и перикаридиектомије код констриктивног перикардита.

Године 1972. Болница постаје ,,Клиничка болница града Београда", а Хируршко одељење прераста у ,,Институт за хирургију". Започиње изградња новог, модерног операционог блока са 6 операционих сала, и интензивном негом.

Године 1976. за директора Клинике долази професор др Драгош Недељковић, кардиоваскуларни хирург, изврстан педагог и организатор. Клиника добија целу зграду задужбине Николе Спасића. Уводе се ангиографије, коронарографије и селективне ангиографије. Развија се васкуларна хирургија коју води др. Недељковић. Почињу операције на отвореном срцу. Овај изванредан напредак кардиоваскуларне хирургије дао је могућност развоја и абдоминалне и торакалне хирургије, анестезије и реанимације. Најмодерније методе лечења у свим областима хирургије од езофагуса, колопластике, гастректомије, имфаденектомије, колоректална хирургија, хепатобилијарна, гастроинтестинална, ендокрина постају рутински захвати.

Доласком студената Стоматолошког Факултета и добијањем доктората наука од стране др Бранислава Мијановића, др Живка Радивојевића и др Марка Контића, Институт прераста у Клинику за хирургију. Професор Драгош Недељковић наставља са усавршавањем младих специјалиста, а Клиника добија нове доценте, а касније и професоре (др Бранислава Мијановића, др Милоша Никодииевића, др Марка Контића, др Бранислава Донфрида).

После Професора Недељковића, за директора Хируршке Клинике 1990. године долази Прим. др Владимир Кенић, а њега наследјује Проф. др Марко Контић. Почињу тешки моменти за народ и државу. Хирурзи Хируршке Клинике учествују у збрињавању повређених и оболелих у разним деловима наше земље. Ипак, на Хируршкој Клиници КБЦ Звездара у овом периоду уводи се лапороскопска хирургија 1995. године, а пре тога и примена стаплера у хирургији колона и ректума. Модернизују се захвати у домену хирургије кила, а напредује значајно и нефроваскуларна хирургија.

У периоду од 1995. до 1999. Председништво Хируршке секције СЛД је опет на Хируршкој Клиници „Никола Спасић“ (Проф. др Марко Контић). Септембра, 2018. Клиника за Хирургију „Никола Спасић“ поново постаје Наставна база Медицинског Факултета Универзитета у Београду.

Од самог почетка оснивања Хируршког одељења Градске Болнице па до садашњег статуса Хируршке Клинике као наставне базе Медицинског и Стоматолошког Факултета Универзитета у Београду, руководили су:

Проф. др Јован Мијушковић 1942-1944.

Пук. др Светислав Николајевић 1944-1946.

Академик Проф. др Богдан Косановић 1946-1956.

Академик Проф. др Митар Митровић1956-1974.

Проф. др Љубинко Ђорђевић 1974-1975.

Прим. др Васа Дражић 1975-1976.

Проф. др Драгош Недељковић 1976-1988.

Прим. др Владимир Кенић 1988-2003.

Проф. др Марко Контић 2003-2007.

Проф. др Владимир Ћук 2007-2018.

Проф. др Александар Карамарковић 2018-

 

Zgrada Gradske Bolnice (sadašnje Hirurške Klinike „Nikola Spasić“) iz 1935. godineЗграда Градске Болнице (садашње Хируршке Клинике „Никола Спасић“) из 1935. године

 

Академик Проф. др Митар Митровић - Управник Хируршке Клинике (1956-1974)

 

Академик Проф. др Митар Митровић са сарадницима (1965) који су обавили прву трансплантацију бубрега у Србији

 

Колектив Хирушке клинике са Проф. др Драгошем Недељковићем (1987)

 

Радојичић, Ђорђевић, Кекић - осамдесете

 

Отварање градске болнице 1935. године

 

Отварање болнице - Краљица Марија 1935. година

 

Нови блок хирургије - осамдесете

 


Градска хирургија - 1936. година

 

Колектив хирургије - осамдесете

 

Колектив хирургије - деведесете

 

Кенић, Клисура, Ђорђевић, Радојичић - седамдесете

 

Инструментарке операционе сале - педесете

 

Илић, Пудар, Дураки, Милићевић - деведесете

 

Донфрид, Кекић, Јулоски, Радојичић - осамдесете

 

Ђорђевић, Кенић, операциона сала - осамдесете

 

Академик Косановић са тимом - педесете

 

Академик Косановић, операциона сала - педесете

 

Академик Богдан Косановић - педесете